...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 10. март 2011.

DEČAK, BICIKL I VEŠTICA / Zoran M. Mandić


ZOKS nekada. Fruška gora...

.....Priču je započeo rečima.
Prvi kontakt sa biciklom dogodio mi se kada sam naleteo na njega dok ga je trotoarom stare Gupčeve ulice vozio komšija vinar Vinter. Izletveši iz širkokog dvorišta naše stare švapske kuće naleteo sam na komišju Vintera koji se u tom trenutku nalazio na svom biciklu. Poslednje što sam u tom sudaru upamtio bio je veliko korman koji ni najdugonogijim komšijama nije smetao tokom vožnje. Sudar je bio iznnadan i veoma jak. Debeli komšija Vinter je sa bicikla odleteo na jednu stranu, a mene onesvešćenog i nogicama zapetljanog u žbice našli su pod prednjim tokčkom bicikla. Kasnije sam iz različito oblikovanih pričanja komšiluka saznao za detalje mog udesa. Nakon  neupelog pokušaja mog osvešćivanja, pri čemu su me mamini pomagači polivali bunarskom vodom iz velikih kofa, odnet sam zapregom komšije Jencera u gradsku bolnicu. Na putu do bolnice, kažu da skoro nisam disao, pa je majka pala u histerični plač i dernjavu na sve koji su pokušali da je smire. U gradskoj bolnici sam smešten u jednoj od soba u prizemlju. Nekoliko lekara, ili njihov konzilijum, me je zajednčki pregledao konstatujući da je reč o ozbiljnom potresu mozga za čije lečenje je neophodno vreme, mirovanje i nada u Božju pomoć. I sve bi se  to odigralo i završilo kao, u radnjama niza primera....... 
        videti više:   http://misljenovac.wordpress.com/2011/03/10/decak-bicikl-i-vestica-zoran-m-mandic/

__________
    Iz pisma ZOKSA : Dragi Mirko, mnoge stvari u prozi treba otkloniti, ili kloniti ih se. Svet je u velikom, jezičkom, zavetnom, filozofskom, pa i kosmičkom, zaostatku za svojom sudbinom. Iz tog verovanja i ova priča koju Ti šaljem. Ne znam da li
sa ove daljine možeš da osetiš koliko mi nedostaju naši razgovori. Na suvom, na vetru, na kiši...., u kuhinjskom sobičku Tvog doma, u školskoj biblioteci... na putu za Mladenovac. Mnogo Te pozdravljam!!! Acine pesme, koje si objavio, više su nego sjajne.  Čitam ih!Tvoj prijatelj Zoran M. Mandić, koji Te podseća da ne zaboraviš da pozdraviš Tvog Šoleta.

Популарни постови