Ал'
се сија!...
- Из једног старог јутутунског
рукописа
Ал' се сија, ала блиста
К'о ноћ светла, к'о кал чиста,
Дична круна
Јутутуна!
На челу јој света слика,
Украдена, не знам коме,
Око ње се бисер-венци
Инвалидских суза
ломе.
Бујну косу цемент-пудер
Краси к'о у доба
стара,
У руци јој звече
кесе
Сиротињске, пуне
пара.
Чет'ри дивна скиптра
има,
Чет'ри коца из Солуна,
Од танади на врх
скиптра
Свијена је сјајна
круна.
Утајивач, лопов,
шверцер,
Кривоклетник: чопор
звери
Крај ње игра, пије,
ждере
И крви се подло цери.
Ал' се сија, ала
блиста
К'о ноћ светла, к'о
кал чиста,
Дична круна
Два света
У великој сам и раскошној сали,
Заносни валцер око мене бруји,
Мекане свиле витлају се вали
А злато сија и врела крв струји.
