Белешка о Бела Тукадрузу или како се један писац извукао испод корита?

 (Грађанско име Мирослав Лукић, 1950, Мишљеновац, Звижд, Србија)

(30. јун 1950, Мишљеновац код Пожаревца). Песник, романописац, есејиста, антологичар, професор и издавач.Живи и ради у Београду. Почео је да пише и објављује релативно рано као четрнаестогодишњак.Објавио је преко педесетак наслова. Најпознатије књиге овог писца су:Дневник за Сенковића, Ујкин дом, Трговци светлошћу, Литургија, Месечева свадба, Младост без старости и живот без смрти, Доктор Смрт, У друству пустињских лисица (романи), НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра (антологија српске поезије 20. века; 6 издања), Антологија ФЕНИКС,Песме Боре Мишљеновића, Рајска свећа, Русаљ, Врата Звижда, Песме из романа,Краљевске инсигније (одабране песме, 4 издања), Дубоке песме немогуће љубави; Религија поезије И -ИИ, Уметност маховине, Метафизика у белом одеју, Музеј немогућег ратара (књиге огледа, есеја и критика).

Лукић је своја сабрана дела објавио 2002. године:УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, у 32 књиге. Крајем 2003. објављено је дигитално издање сабраних дела М. Лукића у четрдесетак књига -АРХИВ ТРГОВАЦА СВЕТЛОШЋУ. Крајем 2006. године објављени су Сабрани радови М. Лукића ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ у 22. тома. На овом ЦД публикован је и зборник радова који чини 7 самостално објављениних књига о Лукићу као романописцу, песнику, антологичару, критичару.
Лукић је добио - на великом југословенском конкурсу за поезију Фонда младих талената и редакције листа БОРБА прву награду за поезију, једногодишњу студијску стипендију. Осамдесетих је добио другу награду за прозу "Просветног прегледа" и "Вуково перо" - прву награду за књигу кратких проза у рукопису. Лукић је добио и награду "Дрво живота" за књигу објављених есеја "Уметност маховине" (Едиција Браничево, 2003).
Лукић живи и ради у Београду, као професор,писац и уредник "Заветина". Током 2006. године радио је као уредник новопокренуте високотиражне библиотеке "Мој друг" часописа НАЈ "Наше школе".
Лукић је, иначе, покренуо неколико књижевних часописа, и зборника.
Написано је, када су се појавили Лукићеви романи, пре свега трилогија "Младост без старости и живот без смрти" много похвалних речи о овом писцу;али то нису неумерени хвалоспеви. Заиста, "растући и развијајући се на гранама великих стабала светске књижевности (Данте, Сведенборг, Гете, Јунг...) Лукић је налик на небески бршљан, чији су се врхови и лишће заплели у облаке и муње..."
Лукића су доста хвалили или млађи писци од њега или доста старији.
Официјелна српска књижевна критика дуго га је скривала, као маћеха Пепељугу под коритом, али после појава његових књига "Трговци светлошћу", "Кућа светих ратова" то је постало смешно. Лукић је, како је примећено с пуним правом, "схватио и осетио дубоко да овде у овом животу, већ имамо везу са бесконачним - и његова дела то изражавају..."
Више о Лукићу може се сазнати на званичној презентацији Едиције ЗАВЕТИНЕ, која се налази на интернет адреси Уредник заветина