АДРЕСА

АДРЕСА
© Канцеларија - ПоРтАл | Сазвежђе З & Мирослав Лукић 180 309 Београд Ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 . * Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ у свом склопу садржи преко стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које после десетак година постојања на светској интернет мрежи садрже на хиљаде хиљада публикованих страница, вести, књижевних прилога, књига, фотографија, идеја и иницијатива, пре свега, стваралачких и издавачких иницијатива, којеразбијају балканску и српску официјелност, затвореност, жабокречину, подстичући како савременике, тако и оне који долазе у свет културе и књижевности да у њему пронађу смисао и испуне живот,отварајући оне прозоре на Балкану, који су или обично затворени, или зазидани... -

Укупно приказа странице

Translate

Претражи овај блог

СВЕТА РУСИЈА ПРОТИВ ХАЗАРИЈЕ

СВЕТА РУСИЈА ПРОТИВ ХАЗАРИЈЕ
СВЕТА РУСИЈА ПРОТИВ ХАЗАРИЈЕ

Библиотека СРН

Библиотека СРН
Библиотека Српских ренесансних духова

недеља, 21. децембар 2014.

Из једног старог јутутунског рукописа / Светислав Стефановић



Ал' се сија!...

- Из једног старог јутутунског рукописа

Ал' се сија, ала блиста
К'о ноћ светла, к'о кал чиста,
Дична круна
Јутутуна!

На челу јој света слика,
Украдена, не знам коме,
Око ње се бисер-венци
Инвалидских суза ломе.

Бујну косу цемент-пудер
Краси к'о у доба стара,
У руци јој звече кесе
Сиротињске, пуне пара.

Чет'ри дивна скиптра има,
Чет'ри коца из Солуна,
Од танади на врх скиптра
Свијена је сјајна круна.

Утајивач, лопов, шверцер,
Кривоклетник: чопор звери
Крај ње игра, пије, ждере
И крви се подло цери.

Ал' се сија, ала блиста
К'о ноћ светла, к'о кал чиста,
Дична круна
Јутутуна! [1]

 Два света


У великој сам и раскошној сали,
Заносни валцер око мене бруји,
Мекане свиле витлају се вали
А злато сија и врела крв струји.


Све је блиставо, весело и лепо,
Осмеси љупки преко лица лете,
Све вам се жељи покорава слепо,
Све вам говори да су страсти свете.

Отворих врата, напољу снег пада,
На смрзла окна ветар га наноси,
А на каменом степену - о јада! -
Гладно и босо једно дете проси.

Модре му руке из дроњака вире,
Цвокоћу зуби а поглед му блуди
Као изгубљен, и у срж продире,
Док срце јеца из болесних груди.

Тад с позорнице овог јадног света
Завеса друга преда мном се диже,
И видех беду поносно где шета,
И јад за јадом пред њу како стиже;

Поворке дуге погрбљених људи
И уплаканих жена, црна јата
Мртвачких лица, испијених груди
И сувих тела од којих страх хвата;

 
Видех како се тешки милиони
Из намучених људских тела цеде,
И како раскош и богатство гони
Хиљаде деце у просјаке бледе.

Тад разумедох да је златник сваки
Плод суза које гладне мајке лију,
Да песма, гозба и осмеси лаки
За собом страшни срам и беду крију.[2]




Крадљивци



Била је зима, снег је шкрипао испод ђона.
На саонама лаким, уз јасни звекет звона
И равномерни топот, лећаху око мене
Госпође, скупоцено и топло одевене;
И господа с  дугим подбратком, и са јäком
Од самурова крзна с меком и фином длаком.
Помислих: мора бити врло пријатна њима
Та вожња; зимско јутро чудесних дражи има -
Кад блеснуше крај мене два оштра бајонета!
То два жандарма, гордо, тераху три детета
Чија прљава лица и погурена тела
Личаху пре на сенке што преко снега бела
Промичу но на децу. Шта ли су, Боже, крива
Та деца? Какав злочин њихова душа скрива?
Јесу л' убили кога те трпе ове муке?
Повезане им, жицом бакарном, модре руке!
Опасни су, без сумње. Да није од њих, неко,
Државни цемент крао, или је, можда, рек'о
За новац лаж некакву и заклео се криво,
Да би суд на смрт људе невине осуђив'о?
Да није, сиротињске, утајом диг'о паре?
Ил' је са државним новцем иш'о међ' коцкаре?


*

Та три јадника мала, шапну ми баба нека,
Без оца су и мајке, дошла су из далека
Подерана и боса, мада је зима хладна,
Једног се дана нашла (сва три су била гладна),
На улици, без крова, у великом граду.
Ето, зато, та деца крала су - чоколаду.[3]





Република



Ми не дамо да нас даве тмине
Усред ове трулежи и смрада.
У ком' радник под теретом гине
А нерадник ужива и влада! -
Ми стварамо Републику Рада!


Предрасуде презиремо старе,
Узрок људске беде и незнања,
Оне срца и умове кваре,
Гнушамо се глупих веровања! -
Ми стварамо Републику Знања!


Нама ниска и ропска имена
Поданика ни мало не годе,
Ни сервилност под којом, скривена,
Сва лукавства срамном злату воде! -
Републику, стварамо, Слободе!


Ми рушимо све што правда није!
Пркосимо сили која влада!
Око наше увек будно бдије
Над творцима зала и неправде! -
Ми стварамо Републику Правде! [4]





[1] Republika, VII/37, 10. 05. 1923., 1.
[2] Republika, VII/40, 20. 05. 1923., 1.;"Protiv tiranije"..., 72-73.
[3] Republika, VII/44, 03. 06. 1923., 1.; "Protiv tiranije"..., 71-72.
[4] Republika, VII/46, 10. 06. 1923., 2.

       = извор:
Светислав Стефановић
БУНТОВНЕ ПЕСМЕ
Приредио
Предраг Пузић
АРТАС, Нови Сад, 2005.

Нема коментара:

Постави коментар

АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ - О МИЛЕНИ ПАВЛОВИЋ- БАРИЛИ

АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ - О МИЛЕНИ ПАВЛОВИЋ- БАРИЛИ
Nakon posete rodnoj kući i galeriji slikarke Milene Pavlović-Barili u Požarevcu srela sam se sa pesnikom Aleksandrom Lukićem koji nam je približio svet iz kojeg je Milena potekla. Milena je na primer još uvek jedina osoba sa naših prostora koja se ikada pojavila na naslovnoj strani časopisa Vog, 15. aprila 1940. godine. "Istakla se koloritom i načinom odnosno potrebom da se na platnu ispriča jedna priča, Milena Pavlović je ta koja je razbila statičnost. Unela je čitav jedan kontinent, čitavu jednu tradiciju je pokušala da tumači i da stavi na platno. Ona je sažela sve te elemente, prerađujući ih svojom unutrašnjom snagom i umećem, na jedan novi način, i eto mi imamo sad ta platna. Ja to tako vidim i ja to samo tako mogu da vidim" rekao je Lukić u veoma ugodnom razgovoru Rock Cafea u Požarevcu. Ne propustite da posetite ovaj grad i obavezno obiđite Galeriju naše slavne slikarke. Blogovi Aleksandra Lukića: "Zavetine" zavetine1.blogspot.com/; "Portal velikih preteča" dalekoodsunca.blogspot.com/2009/08/ O njoj: Milena Pavlović-Barili, 05. XI 1909 — 06 III 1945. je naša nadrealistička slikarka, rođena u Požarevcu. Jedna od najzanimljivijih umetnika Evrope između dva rata, bila je savremenica Kandinskog i Pola Valerija, bliska De Kiriku, preteči surrealizma. Nakon školovanja u Minhenu, izlagala je na mnogim izložbama širom Evrope i Amerike.

ЗАВЕТИНЕ Круна

  • АЛЕКСАНДАР И ТИТО - Прича Мирослава Димитријевића Тито му је био споран још од првог разреда основне школе. Кад је отворио буквар већ на првoј страници угледао је слику човека...
    Пре годину дана

МАГАЗА

  • Лист Време - Време.- Одговорни уредник био је Коста Луковић. Лист је излазио од децембра 1921. године до априла 1941. године у Београду, … Наставите са читањем →
    Пре 7 година

Популарни постови