...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 08. јун 2017.

Putarina - plaćanje - stranci (izabrani članak)



Ovako "Putevi Srbije" varaju strance na putarini
B. Anđelić | 26. 04. 2014 - 20:19hKomentara: 148„Putevi Srbije“ na naplatnim rampama naplaćuju skuplju putarinu strancima nego domaćim vozačima.Putarine za domaća i strana vozila izjednačene su pre pet godina odlukom Vlade Srbije. U praksi je, međutim, drugačije. Na naplatnoj rampi na autoputu Beograd - Novi Sad istaknuta je tabla sa cenovnikom za domaća i strana vozila. Po kategorijama, a ima ih četiri, u jednoj koloni su iznosi u evrima za strana, a u drugoj u dinarima za domaća vozila.
Kada se iznos u evrima preračuna u dinare, on bi trebalo da bude bar približan ceni za domaća vozila. Kod „Puteva Srbije“ računica izgleda drugačije. Za domaća putnička vozila putarina je 240 dinara a za strance 2,5 evra. Kada se ta dva iznosa uporede, ispada da su „Putevi“ cenu izračunavali po kursu od svega 96 dinara, zbog čega stranac plaća 60 dinara više od domaćeg vozača.
Za svaku od kategorija vozila primenjen je drugi kurs. Za vozila sa prikolicom evro računaju po ceni od 100 dinara, autobusima 109, a teretnjacima 113,6 dinara.
U „Putevima Srbije“ kažu da je cenovnik odobrila Vlada 8. februara 2014. Evro je obračunat, kako navode, po kursu od 116,03 dinara i važi za sve kategorije. Do razlike dolazi jer zaokružuju decimale i tako prave prostor za veću cenu.
- Putarina za putnička vozila na relaciji Beograd - Batočina je 350 dinara. Da bi se dobila cena u evrima, taj iznos se deli sa 116,03 i dobija se 3,0163 evra. Kada imamo 0,01 zaokružujemo na 0,50 evra. Tako se i iznos od 3,0163 zaokružuje na 3,50 evra - kažu u „Putevima“ i dodaju da je putarina ista za sve, a da stranci mogu da biraju u kojoj će valuti da plate.
Razlika koja nastaje zaokruživanjem nije zanemarljiva. Prelaz Horgoš godišnje pređe oko pet milion putnika. Ako je od toga tek 100.000 stranih vozila, „Putevi“ samo na deonici Beograd - Novi Sad, na matematici zaokruživanja mogu da zarade 6.000.000 dinara.

        (faksimil članka publikovan u "Blicu")

        Par probranih komentara čitalaca uz ovaj članak

      ~Bojan : To vam je i u inostranstvu, narocito u Makedoniji. Jeftinije je placati u denarima, nego u evrima.2016-11-08 10:51
~Milica : Ja sam zgrozena nasim putevima. Rupa svuda. Pre neki dan dobro nisam izgubila tocak usled ogromne rupe na putu u koju sam zagazila, jer sam kasno videla. SRAMOTA, a putarine su skupe. Pa gde su te pare, ako se putevi ne sredjuju?  2014-06-17 13:54
~Milovan : Ne znam što se toliko brinete za strane vozače. I u Hrvatskoj je kurs kune na naplatnim rampama znatno nepovoljniji nego u bankama. Mene više brine što nas, domaće vozače, pljačkaju i maltretiraju. Taj sistem sa naplatnim rampama je odavno prevaziđen. U vreme odmora svaki dan javljaju kolike ...
No photo
~Auslnder : Naj tuznije je kad stignete na naplatnu rampu u gluvo doba noci,nemate dinare a sluzbenik po zakonu ne moze da naplati putarinu u evrima.Naj bliza benzinska pumpa je udaljena kilometrima i,naravno,menjacnica NE RADI?!?!  2014-04-27 10:01 | Rejting: 100%
~Boro ka ~Gandra: U Svajcarskoj kamioni placaju putarinu za svaki metar predjenog puta racunajuci i onaj u krugu firme, upisu ti kilometre na satu kada ulazis u CH i opet na izlasku izracunaju i naplate, nebitno da li si vozio autoputem ili makadamom i to nesto malo manje od 90 centi po km pa ako imas 2-3 ... 

No photo
~Pera ka ~bojan: Da li si ti ikada izasao iz zemlje? Navedi mi jednu zemlju koja ima razlicite cene za domace i strane kupce a da nije Kuba ili Severna Koreja.
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.2014-04-27 09:21 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Pera ka ~dz: Ovo jednostavno nije istina. Moze se platiti i u evrima i karticom. Koristite karticu ljudi. Ali istina je da je kurs razlicit i da matrica ne kosta jednako u evrima ako se kupuje na Horgosu ili na austrijskoj granici.
2014-04-27 09:20 | Rejting: 75%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Pera ka ~NN: Nisam znao da jos uvek ima ljudi koji putuju u inostranstvo bez kreditne kartice. Kakve menjacnice, kakvi bakraci. Sto me briga koja je lokalna valuta. Platim karticom a moja banka mi to promeni po regularnom kursu. Tako i na autoputu gde postoji naplata.
2014-04-27 09:15 | Rejting: 60%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Miki-70 ka ~dz: Ne lupaj! U Madjarskoj su vinjete!
2014-04-27 09:03 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Miki-70 ka ~Aleksandar: Cim se iz Hrvatske udje u Srbiju preko Bajakova,mozes i vezanih ociju znati gde si! Mislim da nikada necu imati kamen u bubregu!
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.

~Pera-lozac : Svi imaju mogucnost da u menjacnicama kupe dinare i izbegnu trtosak konverzije. neko pominje bolje puteve u malim evropskim zemljama. Pogledajte Hrvatsku i njene cene putarina pa ce vam biti jasnije. Nije isto Austrija i slovenija sa 150 200 km i Srbija sa 500 600 km. U Francuskoj od Meca do ... Proširi sve

         

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови