Неостварива замисао, сан, привиђење, чудовиште... (Богојављење 2025)
Сигурна адреса?
Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ у свом склопу садржи преко стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које после десетак година постојања на светској интернет мрежи садрже на хиљаде хиљада публикованих страница, вести, књижевних прилога, књига, фотографија, идеја и иницијатива, пре свега, стваралачких и издавачких иницијатива, којеразбијају балканску и српску официјелност, затвореност, жабокречину, подстичући како савременике, тако и оне који долазе у свет културе и књижевности да у њему пронађу смисао и испуне живот,отварајући оне прозоре на Балкану, који су или обично затворени, или зазидани... -
КЊИЖАРЕ "ЗАВЕТИНА". Раде нонстоп. Најагилнија: Књижара "БОБОК"
НАЧИН ОПСТАНКА
КЊИЖАРА ПИСАЦА
субота, 31. март 2018.
Praseće pečenje
Praseće pečenje u vurnji. Klanje praseta 1 dan pre pečenja. Meso se nakon klanja ostavi da se procedi i onda se soli u odnosu 1:17,5 tj. na 1 kg prasetine ide 17, 5 g soli. Suština kod soljenja je da se so utrlja u kožu i meso. Takođe jako je bitno da se naprave džepovi (prorezi u mesu) i u njih ubaci so. Vurnja je vrsta kamene peći, tj. furuna. Peć ima kamenu osnovu, a sama peć je zidana od pečenih cigli i premazana smesom od ilovače, slame i kreča. Vurnja ima 2 otvora, jedan veći, tj. ulazni deo peći i jedan manji za odvod dima. Oba otvora u toku pečenja moraju biti zatvorena. Prasetina se u prvih 1 h stavlja sa folijom i određenom količinom vode da ne zagori, ali i da se prasetina smekša, prokuva i posle pečenja ostane sočna i meka. Sledećih 3 h se prasetina peče i okreće 3 puta kako bi bila ravnomerno ispečena sa svih strana. Temperatura vurnje postepeno opada, pa proces pečenja nije striktno vremenski ograničen, već se može peći i duže od 4h, i kraće ukoliko je intenzivno loženje na početku bilo duže i sa kvalitetnom drvnom masom. Takođe moram napomenuti da su ukusi različiti, pa neko voli reš pečeno, neko voli mekše i sočnije meso, pa i proces pečenja i način mogu da se razlikuju.
Stara krusna pec - kako se pravi furuna
Kao što se iz dijagrama kretanja temperature vidi, tradicionalna krušna peć ili furuna, ima svoje specifičnosti, svoje nedostatke, ali i prednosti, u odnosu na modernu opremu za pečenje.
Osnovna razlika ovih peći u odnosu na moderne peći je ta, da kod starinske peći, temperaturu pečenja nije moguće zadržati konstantnom, kao kod modernih pećnica, nego se ona tokom procesa pečenja, menja, odnosno smanjuje, i to po jednoj hiperboličnoj krivoj, pri čemu je opadanje temperature u prvom satu nešto brže, nego kasnije, u drugom i trećem satu pečenja.
Temperatura pečenja je u početku velika, i treba paziti da hrana ne izgori, dok je u kasnijem toku pečenja ona relativno mala, tako da se hrana peče na niskim temperaturama, i postoji opasnost da se nedovoljno ispeče.
Zbog toga, peć mora da se poznaje, ona ima svoju „dušu“, odnosno, majstor za pečenje treba da poznaje ovo kretanje temperature, i da vrlo pažljivo postupa. Ali, uz nešto iskustva, ovakav sistem rada može veoma vešto da se koristi, tako da hrana koja se peče, najpre, u prvom satu, bude dobro pečena na visokoj temperaturi, a kasnije u drugom i trećem satu se, na temperaturama ispod 200 stepeni, se hrana dodatno „kuva“ tako da može da bude dobro ispečena ali i da se potpuno „raskuva“, tojest bude meka, da se meso odvaja od kosti, a da pri tome zadrži sočnost i ukus.
Uz pravilno korišćenje i poznavanje, ovakva peć je nezamenjiva u pripremanju tradicionalnih jela.
Osnovna razlika ovih peći u odnosu na moderne peći je ta, da kod starinske peći, temperaturu pečenja nije moguće zadržati konstantnom, kao kod modernih pećnica, nego se ona tokom procesa pečenja, menja, odnosno smanjuje, i to po jednoj hiperboličnoj krivoj, pri čemu je opadanje temperature u prvom satu nešto brže, nego kasnije, u drugom i trećem satu pečenja.
Temperatura pečenja je u početku velika, i treba paziti da hrana ne izgori, dok je u kasnijem toku pečenja ona relativno mala, tako da se hrana peče na niskim temperaturama, i postoji opasnost da se nedovoljno ispeče.
Zbog toga, peć mora da se poznaje, ona ima svoju „dušu“, odnosno, majstor za pečenje treba da poznaje ovo kretanje temperature, i da vrlo pažljivo postupa. Ali, uz nešto iskustva, ovakav sistem rada može veoma vešto da se koristi, tako da hrana koja se peče, najpre, u prvom satu, bude dobro pečena na visokoj temperaturi, a kasnije u drugom i trećem satu se, na temperaturama ispod 200 stepeni, se hrana dodatno „kuva“ tako da može da bude dobro ispečena ali i da se potpuno „raskuva“, tojest bude meka, da se meso odvaja od kosti, a da pri tome zadrži sočnost i ukus.
Uz pravilno korišćenje i poznavanje, ovakva peć je nezamenjiva u pripremanju tradicionalnih jela.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
ЗАВЕТИНЕ Круна
-
Случај Сведенборг - Не, не постоји Случај Сведенборг, већ пошаст нечитања или туга површног читања… Сведенборг је – чинило ми се прошле јесени – „ушао“ некако сасвим „природ...Пре 6 година
МАГАЗА
-
Андоније Рафаил Епактит,Константин Филозоф - Андоније Рафаил Епактит (крај XIV в. – после 1419) ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ Каквим ћу речима плачевне песме венац исплести … Наставите читање →Пре 10 година
