Praseće pečenje

 Praseće pečenje u vurnji. Klanje praseta 1 dan pre pečenja. Meso se nakon klanja ostavi da se procedi i onda se soli u odnosu 1:17,5 tj. na 1 kg prasetine ide 17, 5 g soli. Suština kod soljenja je da se so utrlja u kožu i meso. Takođe jako je bitno da se naprave džepovi (prorezi u mesu) i u njih ubaci so. Vurnja je vrsta kamene peći, tj. furuna. Peć ima kamenu osnovu, a sama peć je zidana od pečenih cigli i premazana smesom od ilovače, slame i kreča. Vurnja ima 2 otvora, jedan veći, tj. ulazni deo peći i jedan manji za odvod dima. Oba otvora u toku pečenja moraju biti zatvorena. Prasetina se u prvih 1 h stavlja sa folijom i određenom količinom vode da ne zagori, ali i da se prasetina smekša, prokuva i posle pečenja ostane sočna i meka. Sledećih 3 h se prasetina peče i okreće 3 puta kako bi bila ravnomerno ispečena sa svih strana. Temperatura vurnje postepeno opada, pa proces pečenja nije striktno vremenski ograničen, već se može peći i duže od 4h, i kraće ukoliko je intenzivno loženje na početku bilo duže i sa kvalitetnom drvnom masom. Takođe moram napomenuti da su ukusi različiti, pa neko voli reš pečeno, neko voli mekše i sočnije meso, pa i proces pečenja i način mogu da se razlikuju.