...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 21. септембар 2010.

ДЕЦЕНИЈУ КАСНИЈЕ - нови документарни филм ЗАВЕТИНА

Разговарала Коли Ивањска
Господине Белатукадруз, Заветине су током лета 2010. године објавиле десетак документарних филмова о деловању  Заветина и о Вама, и сада је све то доступно планетарно. Шта мислите о скривању плодних иницијатива унутар српске културе и књижевности и о наметању појединих уметника и дела последњих година?

-          Врло добра питања. Хвала Вам, што сте их поставили. Да, на YouToubu су постављени следећи филмови за заштитним знаком Заветина: Дневник ствари које је надживео Белатукадруз (1), Наставак (2), Друга, непозната Србија (3), Гаталинка и шљивов видик (4), Друга, друкчија Србија (5), Критички аутизам у Србији (6), ХИМЕРЕ.ФАТАМОРГАНЕ.ПЕПЕО.ЗАВЕТИНЕ, - наслови говоре сами за себе. Ти документарни филмови су из октобра месеца 2002. године, избор из немонтитане филмске грађе снимљене на трибини Аласова удица у Библиотеци Алас (Јованова 22, у Београду)
на вишесатној конференцији за штампу посвећеној изласку изласку из штампе нових бројева новопокренутих часописа Заветина „Уметност махагонија“ и „Дрво живота“. На ту конференцију у самом центру Београда позвани су скоро сви представници српских медија, као и знатан број уметника и јавних личности, али одзив је био – упркос респективном програму -  симптоматичан. Београдски медији – нарочито представници штампаних тиражних дневника – игнорисали су чињеницу да је један српски писац у најбољим својим годинама, о свом трошку, штампао своја сабрана дела у 32 књиге. Као да се то у Београду, или било којој другој европској престоници дешава сваки дан!
Белатукадруз
-          Документарни филмови, обелодањени на YouToubu безмало деценију касније доказ су са каквим се  ветрењачама боре Заветине, и сам писац Белатукадруз! Ти филмови су пример и доказ скривања плодних иницијатива унутар српске културе и књижевности и о наметању појединих уметника и дела последњих година.
-          Укривају се стварне величине и самопрегнућа, а намећу сурогати, чланови појединих владајућих политичких партија. Тај безобразлук иде дотле да се поједини самопроглашени „најбољи писци“  нуде тзв. Европи као „репрезентативни“, иако је и последњем познаваоцу прилика у српској литератури и култури јасно да је реч о надирању гљива, тзв. Пресвучене неокомунистичке уметничке номенклатуре!
-          Дакле, у Србији данас, влада лоша клима, као и пре десет година, за самосвојне и ванпартијске стваралачке личности, и за то има много доказа. За исконске и независне писце, у Србији, јуче и данас, тврдим, више су учинили ресурси GOOGLA и YouToub, него било која тзв. Демократска влада, министартсво културе, или локална самоуправа. Највећи државни издавачи у Србији, а Службени гласник и Завод за издавање уџбеника, понашају се на исти начин, као и у Милошевићево време, штампајући само један одређени круг људи….И ником ништа! Ја сам, рецимо, пре годину дана, понудио уреднику Гојку Тешићу рукопис једне критичке књиге о превредновању – мислите да ме је удостојио одговором?...Тврдим, укривају се и игноришу и гуше – представници друге и друкчије Србије!... Погледајте –шта се дешава у “Матици Српској” и кога тамо намећу, уредници, који се никад и нигде нису прославили као антологичари. Врло сумњиви антологичари покушавају да забетонирају, да канонизују  писце и дела који су зрели за превредновање… У Србији те речи вредновање и превредновање – подвлачим – нису омиљене. Погледајте ко предаје 20. век српске књижевности на српским универзитетима….

Па није ваљда све тако црно?

-          Још увек је, да тако кажем, ни бело ни црно ни сасвим црвено – већ црнобелоцрвеномутно…Ја  сам ових дана објавио као дигитално издање књигу БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО. Захваљујући, пре свега, Заветинама, тј. Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ, Агрегатима Заветина, које доживљављм  – немојте ми замерити – и као агрегате  нове српске културе и књижевности, која се дистанцира од пустоши и непочинстава културе и књижевности коју су наметали комунисти и њихови полит-комесари и наметачи разних фела. Захваљујући Сазвежђу ЗАВЕТИНА, данас је ситуација, нешто другачија него пре десет година! Мање је црна, зато што смо успели да трасирамо пут једном електронском медију, којем се верује, и који крчи свој планетарни пут. Објавили смо недавно и књигу стогодишњег професора др Живомира Младеновића, учнили је доступним читавој Србији, Европи и планети. Та исповест открива један случају, који вероватно није и једини – како се то радило и гушило и прогонило у Титовој Југославији, безмало више од пола века. Како су чувени писци и академици крали рукописе својим колегама, присвајали их и објављивали под својим именима, а праве ауторе гушили и покушавали и да их ликвидирају како би сакрили истина…
-          Много има сакривених истина у најсуштинскијем значењу овог израза.То је и данас табу тема у Србији… Али, на сву срећу, постоје и писци друге, не оне константиновићевске, знате већ које друге псеудо-Србије, него друге друкчије Србије, некомпромитовани писци, који делују на принципу тихе воде – дела тих новајлија долазе, надолазе, и она доводе у питање много тога што овде покушавају да наметну наследници Глигорића и других партијских моћника из сенке…Заветине ће такве писце и дела афирмисати…


ПС. Филмска ферзија овог разговора публикована је на следећој интернет адреси, на познатом Каналу ЗАВЕТИНА  

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови