...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 12. новембар 2010.

Da li je blog nova vrsta književnosti?

Rasprava o blogu kao vrsti književnosti


Današnji Forum 55. Beogradskog sajma knjiga nije imao pretenzije da odgovri na pitanje može li se pisanje na blogu, fejsbuku, ili četovanje smatrati nekim novim oblikom književnosti, kako je naslovljena ta tribina, ali je ukazao na sve veći njihov uticaj na naš društveni, pa i književni život.
Na to su ukazale urednica bloga na sajtu RTV B92 Vesna Dozet i blogerke Tatjana Vrhovec i Jelica Greganović koja je, poput nekolicine javnih ličnosti, svoje tekstove na blogu pretvorila u vrlo tražene knjige.
            One su ocenile da je "blog drugo ime za slobodu", "pribežište nezavinog novinartva", "paralelna stvarnost aktuelnoj", "u nekliko i vrsta rijalitija, s obziom na ekstrovertnost koja je odlika pisanja na blogu". Svako ko ima potrebu da iznese lični stav može to da uradi na blogu  koji je neka vrsta ličnog dnevnika.


Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови