...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 01. јун 2015.

Мала Заветина, у Вуковићу

Meštani Vukovića, litijom i narodnim veseljem proslavili seosku Malu zavetinu ( Foto)

+ - Print Friendly and PDF
Meštani naselja Vuković u opštini Kučevo proslavili su ,,Malu zavetinu’’ koja se već dugo godina slavi u prvi četvrtak posle Spasovdana. Tako je bilo i ovaj put kada je održana litija u kojoj su očestvovali učenici nižih razreda , meštani, predstavnici Lokalne samouprave Kučevo i mnogobrojni gosti.
-Kao i svake godine na prvi četvrtak posle duhova okupili smo se na maloj zavetini u selu Vuković čiji su meštani složni i ja im odajem priznanje. Ovde smo da proslavimo ovaj događaj i održimo litiju i Crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg iz Mišljenovca koja duhovno pokriva ovo naselje će i narednih godina poštovati običaje, veru i tradiciju ovih divnih i složnih ljudi. Ovo je veliki praznik za ove složne meštane koji je obeležen litijom u kojoj je učestvovao veliki broj vernika, učenika i građana. Ovo je i prilika da se pomolimo za zdravlje, sreću i uspeh ovog sela i svih njegovih meštana. Slična je i situaciji i u ostalim naseljima crkvene opštine Mišljenovac. U ovim svečanostima i negovanju vere i tradicije sve je više mladih, što je dobro. Mi smo ove godine obnovili litiju u naselju Zelenik i to ćemo nastaviti da slavimo i u buduće, mladi su i ovde bili prisustni noseći barjake i ikone. Priilikom održavanja litije obeležavamo zapisima mesta koja se nalaze na tri drveta kao zaštitnika meštana koji žive i rade u selu, a zatim održimo i svečanu liturgiju , izjavio je Jerej crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg iz Mišljenovca, Aleksandar Mitrović.
Seoska litija u Vukoviću povodom slave Male zavetine kretala se od centra sela ulicama Vukovića, a predvodio je jerej Aleksandar Mittrović, a povorci su bili predstavnici lokalne samouprave Vlastimir Babić, Raša Bulutić i Ljubodrag Mišić, zatim učenici osnovne škole sa svojim učiteljicama, predstavnici udruženja penzionera, javnih preduzeća i ustanova, vernici i brojni građani. Posle litije održano je rezanje slavskog kolača od strane jereja Aleksandra Mitrovića i domaćina slave Dejana Petrovića koji je kolač predao svom meštaninu i budućem kolačaru i domaćinu Živanu Kociću.
- Proslava male zavetine u Vukoviću počela je negde devedesetih godina dvadesetog veka i hvala Bogu ona traje i do danas, a i zaštitni je znak sela. Kao mlađi meštanin i domaćin slave sela Vuković želeo sam da ove godine nastavim ovo obeležavanje zavetine sa ciljem da među učečsnicima bude što više mladih koji žele da poštuju veru, običaje i tradiciju ovog sela , rekao je kolačar i domaćin proslave Male zavetine, Dejan Petrović.
Vukovčani i njihovi gosti proslavili su svoju malu zavetinu uz bogatu trpezu i muziku do zore. Pored svinjskog i jagnjećeg pečenja sa ražnja služio se i specijalitet kačamak kojeg je domaćin Dejan Petrović posebno pripremio za ovu priliku kao i mekike ,,od fraćeta’’ .
Selo Vuković je jedno od manjih naselja u opštini Kučevo, ima oko stotinu domaćinstava i meštani se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i stočarstvom, a oko 80 odsto porodica ima po nekog člana na privremenom radu u inostranstvu.

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови