Објављено је 07.05.2012.
Буково има ту привилегију, кажу они којима су свитања најдражи део дана, да прво буде сунцем обасјано, па тек следе друга брда и узвишице изнад Неготина.
Емисија РТС
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Божидар Лос
Монтажер: Светлана Црњански
То брдо од сунца златно, од грожђа црно, бременито, основ је претпоставке дуге традиције гајења винове лозе у Неготинској крајини. О томе говоре бројни археолошки налази, а један податак из 1790. године, из времена аустријских окупационих власти, каже да је на име пореза на приход од винове лозе убрано 10.000 форинти, што је у поређењу са порезом за остале привредне активности, доказ да је у неготинској крајини виноградарство било у то време најзначајније занимање.
Појава филоксере и пламењаче 1890. године у Крајини било је велики удар на тадашњу привреду. У тражењу спаса за виноградарство отворена је школа за винодеље и воћаре 1887. године при манастиру Буково крај Неготина.
Након четири године од оснивања школу је преузело Министарство народне привреде кнежевине Србије. Ђаци су долазили и одлазили, али је Пољопривредна школа на Буковском брду увек остајала друго име за струку у области воћарства, ратарства, повртарства, сточарства и, изнад свега, виноградарства.
Њено посебно обележје је била винарија и вина од којих је и данас најпознатија буковска црна тамјаника. Данас, уз мале површине код приватних виноградата, црна тамјаника се гаји на 3 хектара у Попљопривредној школи "Рајко Боснић" и на око 2 хектара у манастиру Буково.
Емисија РТС
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Божидар Лос
Монтажер: Светлана Црњански
То брдо од сунца златно, од грожђа црно, бременито, основ је претпоставке дуге традиције гајења винове лозе у Неготинској крајини. О томе говоре бројни археолошки налази, а један податак из 1790. године, из времена аустријских окупационих власти, каже да је на име пореза на приход од винове лозе убрано 10.000 форинти, што је у поређењу са порезом за остале привредне активности, доказ да је у неготинској крајини виноградарство било у то време најзначајније занимање.
Појава филоксере и пламењаче 1890. године у Крајини било је велики удар на тадашњу привреду. У тражењу спаса за виноградарство отворена је школа за винодеље и воћаре 1887. године при манастиру Буково крај Неготина.
Након четири године од оснивања школу је преузело Министарство народне привреде кнежевине Србије. Ђаци су долазили и одлазили, али је Пољопривредна школа на Буковском брду увек остајала друго име за струку у области воћарства, ратарства, повртарства, сточарства и, изнад свега, виноградарства.
Њено посебно обележје је била винарија и вина од којих је и данас најпознатија буковска црна тамјаника. Данас, уз мале површине код приватних виноградата, црна тамјаника се гаји на 3 хектара у Попљопривредној школи "Рајко Боснић" и на око 2 хектара у манастиру Буково.
Нема коментара:
Постави коментар