 | ||
| Документ из "Кофера М. П. Аласа" (чува се у Фондацији) |
Ne sanjam zato što bežim
Jer tamo razloga nema
Tamo su prozirna lica,jasne i čitke senke
To nije ova soba puna zavisti i dima
U kojoj se psuje,cvili,podilazi i ogovara
Ovde i reči mile,ko bledi ,nemi crvi
Njihovog traga nema ni na slici, ni u ritmu
Ovde,možda niču
Teški i odavajući dnevni šapati
Ali ih sujeta ne podržava,nesigurnost ne uvećava
Sve što se dogodilo ikad
Ovde je započelo ili uteklo
I ovo kuče na pragu
Mudro i gladno
Koje se ćutke umiljava
Tek
Davno,davno to beše onaj lavež
Zvučna puzavica
Koja je lečila od bespuća
Koja me je
nevidljivim laticama dovodila do
ovog gospodarskog umora,
bez straha od poruke
bez razloga i bekstva
