Ако Црква ћути - Старац Пајсије светогорац

NOVE TENZIJE U BIH! - RS KRENULA U NEZAVISNOST: Dodik zabranio bosnjacki...

Putarina - plaćanje - stranci (izabrani članak)

Ovako "Putevi Srbije" varaju strance na putarini
B. Anđelić | 26. 04. 2014 - 20:19h| Komentara: 148„Putevi Srbije“ na naplatnim rampama naplaćuju skuplju putarinu strancima nego domaćim vozačima.Putarine za domaća i strana vozila izjednačene su pre pet godina odlukom Vlade Srbije. U praksi je, međutim, drugačije. Na naplatnoj rampi na autoputu Beograd - Novi Sad istaknuta je tabla sa cenovnikom za domaća i strana vozila. Po kategorijama, a ima ih četiri, u jednoj koloni su iznosi u evrima za strana, a u drugoj u dinarima za domaća vozila.
Kada se iznos u evrima preračuna u dinare, on bi trebalo da bude bar približan ceni za domaća vozila. Kod „Puteva Srbije“ računica izgleda drugačije. Za domaća putnička vozila putarina je 240 dinara a za strance 2,5 evra. Kada se ta dva iznosa uporede, ispada da su „Putevi“ cenu izračunavali po kursu od svega 96 dinara, zbog čega stranac plaća 60 dinara više od domaćeg vozača.
Za svaku od kategorija vozila primenjen je drugi kurs. Za vozila sa prikolicom evro računaju po ceni od 100 dinara, autobusima 109, a teretnjacima 113,6 dinara.
U „Putevima Srbije“ kažu da je cenovnik odobrila Vlada 8. februara 2014. Evro je obračunat, kako navode, po kursu od 116,03 dinara i važi za sve kategorije. Do razlike dolazi jer zaokružuju decimale i tako prave prostor za veću cenu.
- Putarina za putnička vozila na relaciji Beograd - Batočina je 350 dinara. Da bi se dobila cena u evrima, taj iznos se deli sa 116,03 i dobija se 3,0163 evra. Kada imamo 0,01 zaokružujemo na 0,50 evra. Tako se i iznos od 3,0163 zaokružuje na 3,50 evra - kažu u „Putevima“ i dodaju da je putarina ista za sve, a da stranci mogu da biraju u kojoj će valuti da plate.
Razlika koja nastaje zaokruživanjem nije zanemarljiva. Prelaz Horgoš godišnje pređe oko pet milion putnika. Ako je od toga tek 100.000 stranih vozila, „Putevi“ samo na deonici Beograd - Novi Sad, na matematici zaokruživanja mogu da zarade 6.000.000 dinara.

        (faksimil članka publikovan u "Blicu")

        Par probranih komentara čitalaca uz ovaj članak

      ~Bojan : To vam je i u inostranstvu, narocito u Makedoniji. Jeftinije je placati u denarima, nego u evrima. - 2016-11-08 10:51
~Milica : Ja sam zgrozena nasim putevima. Rupa svuda. Pre neki dan dobro nisam izgubila tocak usled ogromne rupe na putu u koju sam zagazila, jer sam kasno videla. SRAMOTA, a putarine su skupe. Pa gde su te pare, ako se putevi ne sredjuju?  2014-06-17 13:54
~Milovan : Ne znam što se toliko brinete za strane vozače. I u Hrvatskoj je kurs kune na naplatnim rampama znatno nepovoljniji nego u bankama. Mene više brine što nas, domaće vozače, pljačkaju i maltretiraju. Taj sistem sa naplatnim rampama je odavno prevaziđen. U vreme odmora svaki dan javljaju kolike ...

~Auslnder : Naj tuznije je kad stignete na naplatnu rampu u gluvo doba noci,nemate dinare a sluzbenik po zakonu ne moze da naplati putarinu u evrima.Naj bliza benzinska pumpa je udaljena kilometrima i,naravno,menjacnica NE RADI?!?!  2014-04-27 10:01 | Rejting: 100%
~Boro ka ~Gandra: U Svajcarskoj kamioni placaju putarinu za svaki metar predjenog puta racunajuci i onaj u krugu firme, upisu ti kilometre na satu kada ulazis u CH i opet na izlasku izracunaju i naplate, nebitno da li si vozio autoputem ili makadamom i to nesto malo manje od 90 centi po km pa ako imas 2-3 ... 


~Pera ka ~bojan: Da li si ti ikada izasao iz zemlje? Navedi mi jednu zemlju koja ima razlicite cene za domace i strane kupce a da nije Kuba ili Severna Koreja.
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.2014-04-27 09:21 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1
~Pera ka ~dz: Ovo jednostavno nije istina. Moze se platiti i u evrima i karticom. Koristite karticu ljudi. Ali istina je da je kurs razlicit i da matrica ne kosta jednako u evrima ako se kupuje na Horgosu ili na austrijskoj granici.
2014-04-27 09:20 | Rejting: 75%OdgovorOcena: -1 +1
~Pera ka ~NN: Nisam znao da jos uvek ima ljudi koji putuju u inostranstvo bez kreditne kartice. Kakve menjacnice, kakvi bakraci. Sto me briga koja je lokalna valuta. Platim karticom a moja banka mi to promeni po regularnom kursu. Tako i na autoputu gde postoji naplata.
2014-04-27 09:15 | Rejting: 60%OdgovorOcena: -1 +1
~Miki-70 ka ~dz: Ne lupaj! U Madjarskoj su vinjete!
2014-04-27 09:03 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1
~Miki-70 ka ~Aleksandar: Cim se iz Hrvatske udje u Srbiju preko Bajakova,mozes i vezanih ociju znati gde si! Mislim da nikada necu imati kamen u bubregu!
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.

~Pera-lozac : Svi imaju mogucnost da u menjacnicama kupe dinare i izbegnu trtosak konverzije. neko pominje bolje puteve u malim evropskim zemljama. Pogledajte Hrvatsku i njene cene putarina pa ce vam biti jasnije. Nije isto Austrija i slovenija sa 150 200 km i Srbija sa 500 600 km. U Francuskoj od Meca do ... Proširi sve

         

О романима "Литургија", и "Ујкин дом"

О романима Мирослава Лукића. / Мирјана Ускоковић/Митровић:  У КОНТРАПУКТУ. Литургија, Заветине, Београд, 1997. -  Саватије Иг. Митровић: Литургија, Заветине, Београд 1997 Ујкин дом, Апостроф, Београд, 1997. Савременик,  бр. 55-57/1998. , стр. 129 – 134.    Листајући српске књижевне часописе (ни двадесет година доцније).

..

..

..

..

факсимили оцена штампаних у књ.часопис САВРЕМЕНИК, бр. бр. 55-57/1998. , стр. 129 – 134

..
..

..

КРАЈ ЕПОХЕ ХОКУС-ПОКУСА

ИНТЕРВЈУ. - КРАЈ ЕПОХЕ ХОКУС-ПОКУСА. С Мирославом Лукићем разговара Батрић Церовић. – Књижевни часопис САВРЕМЕНИК, бр. 55- 56 – 57 /1998, стр. 82-88. 

..

...

..

..

..

факсимили   

..

факсимил корица  Савременика

"Santa Maria della Salute"

Здравко Шотра: Лаза нам je оставио светску лирику Р. РАДОСАВЉЕВИЋ | 17. децембар 2016. 12:00 | Коментара: 3. - Редитељ о новом филму "Santa Maria della Salute", великом и недокучивом српском песнику односу према баштини... Јавност не зна за многе вредности у нашој културној историји

Фото А. Стевановић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Шотра у Херцег Новом наставио снимање серије о Лази Костићу
• 
  Шотри уручена аустралијска награда

• Награда Шотри за „Шешир професора Вујића“
• Шотра о наставку Зоне: Нисам саветник!
• Здравко Шотра: Ленка, ново надахнуће

ПРВЕ овације (али и понеке сузе у публици), нова мелодрама редитеља Здравка Шотре "Santa Maria della Salute", посвећена великој, неоствареној љубави песника Лазе Костића и Ленке Дунђерски, добила је пре премијере, на новинарској пројекцији која је у биоскопу "Рода" организована пре неколико дана.

Прича која прати епоху романтичарског доба, буран живот и дело доктора права, књижевника, преводиоца и песника најљубавније и најболније љубавне песме у српској поезији, премијерно ће бити приказана 20. децембра у Сава центру.

- Сусрео сам се са једном тешко објашњивом личношћу, као што каже академик Љуба Симовић, са недокучивом и многостраном, и ово је мој најтежи пројекат до сада - каже Шотра, који је написао и сценарио. - Филм прати и ТВ серија, и ту ће се више видети ко је био велики песник, који је дао у аманет и оставио нам у наслеђе тако снажну и дубоку лирику. Лаза је био и национални борац, новинар, први председник Српског новинарског друштва, представник Србије на Берлинском конгресу и у царској Русији, писац филозофских расправа, преводилац који је у српску књижевност унео Шекспира. Али, најважније је да је написао песму Santa Maria della Salute, која апсолутно има дубину светске лирике. Имао сам велику одговорност кад сам се ухватио те приче, рад на њој, пре почетка снимања, трајао је три године.

* Да ли је сусрет са Ленком, који је био "између сна и јаве", како је Костић описао, и главни догађај његовог живота?

- Акценат је на ономе што је испунило његову душу, а то јесте неостварена љубав са Ленком, која је запамћена као једна велика мелодрама која припада историји. Та опчињеност трајала је не само за живота Ленкиног, него је испуњавала петнаест година Лазиног живота после њене смрти. Из сна у сан, у љубавним кошмарима, Лаза је своје најинтимније мисли, без икакве задршке, брижљиво записивао и поверавао једино свом дневнику. Кад је Ленка преминула, мотив мртве драге је његов једини сан. Из њега су настали величанствени стихови Santa Maria della Salute. Та песма је, уз Ленку, остала синоним за Лазу Костића,