Јавне, свима доступне без надокнаде, локације Портала Сазвежђе З
ЛЕКСИКОН "Сазвежђа З"
- Српске новине
- Прва српска ренесанса
- Метафизика у белом
- Васељенски лист
- Тајна првог симбола
- Себични музеј
- КОГИТО Клуб
- Северци
- Религија поезије
- Четвртак
- МАГАЗА
- Архив у оснивању,2
- Виртуелни музеј "САЗВЕЖЂЕ З."
- Алајбегова слама
- Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА (дневници,забелешке,фрагменти)
- Трагом "IV свеске"
- ОГЛАСИ архив
- МЕТЛЕ ЗА ЧИШЋЕЊЕ
- Наш спруд, наша плажа
Укупно приказа странице
Translate
Претражи овај блог
четвртак, 26. август 2021.
уторак, 11. мај 2021.
уторак, 13. октобар 2020.
Из Нових рукописа песама Александра Лукића
Александар ЛУКИЋ
ПРАЗАН РОГ
Пуна шума опалог лишћа.
Од палих анђела – сметови.
Занимљиво нигде на видику -
ни пукотине међу лишћем.
Пева мртво лишће. Одлучно
пева под засеченом стеном –
поток змијуља тамо где престаје шума
један шупаљ јелењи рог имитира шуму.
Јудеохришћани пободени у земљу
до колена – маске: црвени ширити.
Нововерци поломљени црни црепови
у некој башти уређеној крај сеоског
пута поплочавају стазу - онако од ока.
Главати цветови хризантема другосрбијанци
повијени – у строју немоћни да као летњи
свици полете у свет.
Много година доцније
сав се тај завичајни предео
изненада претворио у вечни лед.
Онај празни јелењи рог
штрчи из леда: уперен кажипрст.
Коминтернин кларинет.
НАГОСТ
Моја Србијо – шта бих са тобом
овако чворноват, а не полтрон?
Зар да наричем – као већина море;
да цркнем од самоће, колико до зоре -
не, неће бити тако. У своје име велим
нека сви знају: загробни глас ће тећи
пролећним поточићем - током целим.
Моја Србија, то сте ви српски роде!
Не тужим. Србија од свега више вреди,
и мада је пуки експонат. Узапћен у сефу
музеја. Привремено отет - себе штеди!
Познајем те идиоте избечене у блефу,
који су тако гнусну подлост учинили.
Примили се наших имена, а остали
у души туђа вера. Шта су нам урадили,
ти туђини - пилићи од квочке отпали.
Србијо моја – вајдо, сударају се стакленци
далеко за брдима у селу на раскршћу
по прашини. Дечја игра – ивањски венци
јутрошњи, капију красе, та види: не дршћу
као што људско тело чини страхом обузето.
Господ ће наш једини учинити нам свето
стање – одузеће непотребна странствовања.
Нек из кактуса избије цвет бео – без јадања.
Србија отаџбина – нестална, и таква, у даљини!
Са замишљеним људима заселим, ми се чини
на троношци. То моје голо сунце сија. Утекао
из отаџбине нисам. Причини сам на реп стао.
понедељак, 30. март 2020.
петак, 13. март 2020.
У Спомен-музеју И. Андрића
.....На изложби ће бити представљене књиге из личне Андрићеве библиотеке, која се налази у пишчевој радној соби у његовом Спомен-музеју. У музејским примерцима могу се видети преписи, допуне, исправке и коментари, забележени ауторовом руком.
- Уз то, приказане су фотокопије Андрићевих рукописа са концептима и припремама дела, као и писма из доба стварања и објављивања, који су похрањени у његовом личном фонду у Архиву САНУ. Странице најстарије Андрићеве сачуване бележнице из 1915. године и листови са фрагментима приповетке, драгоцена су историјска грађа и непосредни прикази дела у настајању. Поставка садржи издања дела објављених у Србији, на простору некадашње Југославије и у иностранству - каже Биљана Ђорђевић Мироња.....
извор:Век Андрићевих ремек-дела: Изложба у Спомен-музеју нобеловца
ЗАВЕТИНЕ Круна
-
АЛЕКСАНДАР И ТИТО - Прича Мирослава Димитријевића Тито му је био споран још од првог разреда основне школе. Кад је отворио буквар већ на првoј страници угледао је слику човека...Пре годину дана
МАГАЗА
-
Лист Време - Време.- Одговорни уредник био је Коста Луковић. Лист је излазио од децембра 1921. године до априла 1941. године у Београду, … Наставите са читањем →Пре 7 година
Популарни постови
-
Објављено је 20.06.2017.
-
Kao što se iz dijagrama kretanja temperature vidi, tradicionalna krušna peć ili furuna, ima svoje specifičnosti, svoje nedostatke, ali i p...
-
Александар ЛУКИЋ ПРАЗАН РОГ Пуна шума опалог лишћа. Од палих анђела – сметови. Занимљиво нигде на видику - ни пуко...