АДРЕСА

АДРЕСА
© Канцеларија - ПоРтАл | Сазвежђе З & Мирослав Лукић 180 309 Београд Ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 . * Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ у свом склопу садржи преко стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које после десетак година постојања на светској интернет мрежи садрже на хиљаде хиљада публикованих страница, вести, књижевних прилога, књига, фотографија, идеја и иницијатива, пре свега, стваралачких и издавачких иницијатива, којеразбијају балканску и српску официјелност, затвореност, жабокречину, подстичући како савременике, тако и оне који долазе у свет културе и књижевности да у њему пронађу смисао и испуне живот,отварајући оне прозоре на Балкану, који су или обично затворени, или зазидани... -

Укупно приказа странице

Translate

Претражи овај блог

СВЕТА РУСИЈА ПРОТИВ ХАЗАРИЈЕ

СВЕТА РУСИЈА ПРОТИВ ХАЗАРИЈЕ
СВЕТА РУСИЈА ПРОТИВ ХАЗАРИЈЕ

Библиотека СРН

Библиотека СРН
Библиотека Српских ренесансних духова

уторак, 13. октобар 2020.

Из Нових рукописа песама Александра Лукића

 

 


 

 

Александар ЛУКИЋ





ПРАЗАН РОГ



Пуна шума опалог лишћа.

Од палих анђела – сметови.

Занимљиво нигде на видику -

ни пукотине међу лишћем.

Пева мртво лишће. Одлучно

пева под засеченом стеном –

поток змијуља тамо где престаје шума

један шупаљ јелењи рог имитира шуму.

Јудеохришћани пободени у земљу

до колена – маске: црвени ширити.



Нововерци поломљени црни црепови

у некој башти уређеној крај сеоског

пута поплочавају стазу - онако од ока.

Главати цветови хризантема другосрбијанци

повијени – у строју немоћни да као летњи

свици полете у свет.



Много година доцније

сав се тај завичајни предео

изненада претворио у вечни лед.

Онај празни јелењи рог

штрчи из леда: уперен кажипрст.



Коминтернин кларинет.







НАГОСТ



Моја Србијо – шта бих са тобом

овако чворноват, а не полтрон?

Зар да наричем – као већина море;

да цркнем од самоће, колико до зоре -



не, неће бити тако. У своје име велим

нека сви знају: загробни глас ће тећи

пролећним поточићем - током целим.

Моја Србија, то сте ви српски роде!



Не тужим. Србија од свега више вреди,

и мада је пуки експонат. Узапћен у сефу

музеја. Привремено отет - себе штеди!

Познајем те идиоте избечене у блефу,



који су тако гнусну подлост учинили.

Примили се наших имена, а остали

у души туђа вера. Шта су нам урадили,

ти туђини - пилићи од квочке отпали.



Србијо моја – вајдо, сударају се стакленци

далеко за брдима у селу на раскршћу

по прашини. Дечја игра – ивањски венци

јутрошњи, капију красе, та види: не дршћу



као што људско тело чини страхом обузето.

Господ ће наш једини учинити нам свето

стање – одузеће непотребна странствовања.

Нек из кактуса избије цвет бео – без јадања.



Србија отаџбина – нестална, и таква, у даљини!

Са замишљеним људима заселим, ми се чини

на троношци. То моје голо сунце сија. Утекао

из отаџбине нисам. Причини сам на реп стао.



Нема коментара:

Постави коментар

АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ - О МИЛЕНИ ПАВЛОВИЋ- БАРИЛИ

АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ - О МИЛЕНИ ПАВЛОВИЋ- БАРИЛИ
Nakon posete rodnoj kući i galeriji slikarke Milene Pavlović-Barili u Požarevcu srela sam se sa pesnikom Aleksandrom Lukićem koji nam je približio svet iz kojeg je Milena potekla. Milena je na primer još uvek jedina osoba sa naših prostora koja se ikada pojavila na naslovnoj strani časopisa Vog, 15. aprila 1940. godine. "Istakla se koloritom i načinom odnosno potrebom da se na platnu ispriča jedna priča, Milena Pavlović je ta koja je razbila statičnost. Unela je čitav jedan kontinent, čitavu jednu tradiciju je pokušala da tumači i da stavi na platno. Ona je sažela sve te elemente, prerađujući ih svojom unutrašnjom snagom i umećem, na jedan novi način, i eto mi imamo sad ta platna. Ja to tako vidim i ja to samo tako mogu da vidim" rekao je Lukić u veoma ugodnom razgovoru Rock Cafea u Požarevcu. Ne propustite da posetite ovaj grad i obavezno obiđite Galeriju naše slavne slikarke. Blogovi Aleksandra Lukića: "Zavetine" zavetine1.blogspot.com/; "Portal velikih preteča" dalekoodsunca.blogspot.com/2009/08/ O njoj: Milena Pavlović-Barili, 05. XI 1909 — 06 III 1945. je naša nadrealistička slikarka, rođena u Požarevcu. Jedna od najzanimljivijih umetnika Evrope između dva rata, bila je savremenica Kandinskog i Pola Valerija, bliska De Kiriku, preteči surrealizma. Nakon školovanja u Minhenu, izlagala je na mnogim izložbama širom Evrope i Amerike.

ЗАВЕТИНЕ Круна

  • АЛЕКСАНДАР И ТИТО - Прича Мирослава Димитријевића Тито му је био споран још од првог разреда основне школе. Кад је отворио буквар већ на првoј страници угледао је слику човека...
    Пре годину дана

МАГАЗА

  • Лист Време - Време.- Одговорни уредник био је Коста Луковић. Лист је излазио од децембра 1921. године до априла 1941. године у Београду, … Наставите са читањем →
    Пре 7 година

Популарни постови