Praseće pečenje u vurnji. Klanje praseta 1 dan pre pečenja. Meso se nakon klanja ostavi da se procedi i onda se soli u odnosu 1:17,5 tj. na 1 kg prasetine ide 17, 5 g soli. Suština kod soljenja je da se so utrlja u kožu i meso. Takođe jako je bitno da se naprave džepovi (prorezi u mesu) i u njih ubaci so. Vurnja je vrsta kamene peći, tj. furuna. Peć ima kamenu osnovu, a sama peć je zidana od pečenih cigli i premazana smesom od ilovače, slame i kreča. Vurnja ima 2 otvora, jedan veći, tj. ulazni deo peći i jedan manji za odvod dima. Oba otvora u toku pečenja moraju biti zatvorena. Prasetina se u prvih 1 h stavlja sa folijom i određenom količinom vode da ne zagori, ali i da se prasetina smekša, prokuva i posle pečenja ostane sočna i meka. Sledećih 3 h se prasetina peče i okreće 3 puta kako bi bila ravnomerno ispečena sa svih strana. Temperatura vurnje postepeno opada, pa proces pečenja nije striktno vremenski ograničen, već se može peći i duže od 4h, i kraće ukoliko je intenzivno loženje na početku bilo duže i sa kvalitetnom drvnom masom. Takođe moram napomenuti da su ukusi različiti, pa neko voli reš pečeno, neko voli mekše i sočnije meso, pa i proces pečenja i način mogu da se razlikuju.
АЛЕКСАНДАР И ТИТО
-
Прича Мирослава Димитријевића Тито му је био споран још од првог разреда
основне школе. Кад је отворио буквар већ на првoј страници угледао је слику
човека...
Пре годину дана
Нема коментара:
Постави коментар